Nije pogodan trenutak

U staničnim kioscima postojao je jedan deo koji nije privlačio pažnju posmatrača, onaj sa knjigama u broširanom povezu. Među poređanim knjigama, skrivenim iza stakla, uvijenim u plastičnu foliju i prekrivenim prašinom, uvek sam tražio zbirke priča. Uživao sam u tim trenucima, ali je to bilo kratkotrajno zadovoljstvo jer sam uvek žurio na voz. Pogledao bih crteže na koricama, platio i ubacio knjigu u džep. Čim bih seo na svoje sedište, uklonio bih plastiku koja je sprečavala knjigu da diše. Otvorio bih neku stranicu nasumice i krenuo sa čitanjem. Ponekad bih se pak odlučio da pogledam sadržaj i birao da pročitam priču čiji me je naslov najviše inspirisao. I dok se voz kretao ka svom odredištu, ja sam stizao na planete na kojima je noć bila večna, penjao se pokretnim stepenicama koje nikuda nisu vodile, gledao kako žene ubijaju svoje muževe zamrznutim jagnjećim butom. To je bilo pravo pravcato uživanje. I nadam se da ćeš i ti, dragi čitaoče, imati isti osećaj dok budeš čitao ovu zbirku priča. Ne moraš da ih čitaš u vozu. Čitaj ih gde god želiš. Možeš da kreneš od početka, a možeš i nasumično da otvoriš knjigu, kao što sam ja često činio. Ah, da… Još nešto. Sada kada svi živimo u trenutku koji nije baš pogodan, učinilo mi se ispravnim da knjizi dam ovaj naslov. Eto, čini mi se da sam vam rekao sve što sam želeo da vam kažem, nadam se da ćete se zabaviti